О Мени | zjbobic

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Рођен сам 14-ог., септембра 1963 год., у Земуну од оца Јована и мајке Даринке. Давне 1962 године отац одлази за САД, код свог оца, мога деде, који се ту доселио после изласка из Немачког логора. Међутим мајка није могла да прати мога оца у САД због тешке болести своје мајке, те је тако остала у Земуну. По мом рођењу, родитељи су се сложили да основну школу завршим у Земуну, а потом да наставим студије у САД, као што се и десило.

Тако 1978, по завршеној осмогодишњој школи долазим у САД код свог оца, у Чикаго, и настављам даље школовање, тј., америчку гимназију. Четри године сам похађао Roosevelt High School, Chicago и 1982 матурирао.

Од самог доласка у САД, тј. Чикагу, редовно одлазим у Храм Васкрсења Христовог на Палмеру, а потом Васкрсења Христовог на Редвуду где редовно чтецирам, појим и предајем деци веронауку. Ово је још више пробудило жељу у мени, да једног дана постанем ђакон, па сам тако 1984 године писмено се обратио о. Урошу Оцокољићу да проследи моју молбу Његовом Преосвештенству г.г. Др. Фирмилијану за упис на Теолошки факултет у Београду.

Како је време одмицало те давне 1984 године, а у исто време и болест је задесила Његовог Преосвештенство, одлазим за Београд, по препоруци о. Уроша.

Септембра исте године, Викарни Епископ Његове Светости, Његово Преосвештенство г.г. Лукијан под редним бројем 505, 14 Септембра 1984 благоизволео по благослову Његове Светости одобрити ми упис.

На факултету сам био веома добро примљен како од стране професора тако и од стране тадашњих студената, но међутим, доласком за Београд имао сам у виду да ће ме мајка помагати, што сам после увидео да није било могуће јер мајка није била у финанцијској ситуацији, те сам се обратио поново мојој Епархији Средњезападно-Америчкој за помоћ и стипендију. У то време, већ сам био редовни студент и редовно похађао сва предавања.

Због породичних проблема, као и финанцијских, нисам био у стању да наставим жељене студије, те се 1986 год., враћам у Чикагу, како би нашао стални радни однос и помогао породици. Исте године ступам у брак.

По повратку, настављам парохијски живот при храму Васкрсења Христовог на Палмеру са о. Ђуром Крошњаром. Ту остајем све док се о. Ђура није преместио у ЦШО Васкрсење Христово на Редвуду, а ја у исто време 1991 се пресељавам за Раунд Лејк Биич и постајем редовни чтец Његовом Високопреосвештенству Митрополиту г.г. Иринеју.

Доласком у Манастир, поред редовног чтецирања, по благослову, добивам и дужност секретара при ЦШО Св Цар Лазар (парохији при Манастиру). Неколико година касније, лични пријатељ г. Љубиша Миличић, зет упокојеног о. Протојереја ставрофора Милана Савића ме је позвао за помоћ и сарадњу при ново основаном храму у Лејк Форесту, Св. Василије Острошки, што сам радо прихватио.

Неколико година сам провео при овом храму, како чтецирајући, појећи и вршећи остале парохијске послове при Управи.

Одласком, о. Вранића за Београд у парохију долази о. Ђура Крошњар, а по жељи мога кума Јована Стоковића улазим званично у Управу парохије као секретар и на тој дужности остајем пуних две године.

Дана 18 Октобра 2009 год., по рви пут долази Његово Преосвештенство епископ Лонгин у овај храм, и истог дана производи ме у чин ипођакона.

Овим чином Његово Преосвештенство је још више распламсало у мени жељу да наставим оно започето, оне давне 1986 и по Његовом благослову и личном стипендирању, уписујем се на Antiochian House of Study.

Три године касније, тачније у септембру 2014 год., добијам диплому свршеног теолога.

За време студија редовно сам ипођаконисао и помагао у свим парохијским пословима при храму Св. Великомученика Ђорђа у Racine, Wisconsin, заједно са месним парохом о. протојерејем ставрофором и професором Марком Пантићем, који ми је уједно и би ментор при школовању.

По пензионисању о. Пантића, редовно сам саслуживао у манастиру Св. Саве у Либертивилу, заједно са о. Серафимом (настољатељем Манастира).

2015, се враћа за Земун. По повртаку ипођаконисао у Капели Св. Петке на Калемегдану, затим у Манастиру Арх. Гаврила (Земунски Парк) и у Цркви Св Тројице у Земуну.

Од 2018 званично ипођаконише у Капели. Св Петке, Геронтолошки центар Београд, Дом Бежанијска коса.