ЗАШТО СЕ ПАЛИ КАНДИЛО ПРЕД ИКОНОМ?

Прво, зато што је вера наша светлост. Рекао је Христос:,, Ја сам светлост свету''. Светлост кандила опомиње нас на светлост којом Христос обасјава наше душе.

Друго, да нас подсети на светлост карактера оног светитеља пред којим палимо кандило. Јер су светитељи названи синови светлости.

Треће, да нам служи као укор за тамна дела наша, и зле помисли и жеље, и да нас позове на пут јеванђелске светлости. Да бисмо се потрудили тако с ревношћу око заповести Спаситељеве:,, тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела''.

Четврто, да то буде мала жртва наша Богу, који се сав жртвовао за нас. Један мајушни знак велике благодарности и светле љубави наше према Ономе од кога у молитви просимо и живот и здравље и спасење и све оно што само безгранична небеска љубав може дати.

Пето, да то буде страшило злим силама, које нас нападају понекад и при молитви и одводе нам мисли на другу страну од Творца нашега. Јер зле силе воле таму и тржу се од сваке светлости, нарочито од оне која је намењена Богу и Његовим угодницима.

Шесто, да нас подстакне на самопрекорење. Као што јелеј и фитиљ горе у кандилу, тако нека горе и душе наше пламеном љубављу у свим страдањима, покорни вазда вољи Божјој.

Седмо, да нас научи да као што кандило не може да се запали без наше руке, тако ни срце наше - то унутрашње кандило наше - не може да се запали без светог огња Божје благодати, ма било испуњено свим врлинама. Јер све су врлине наше као гориво, а од Бога је огањ сто их пали.

Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању Вера, нико нема право да каже: ко сам ја? Немa право ни свештеник, ни владар, ни војник, ни земљоделац ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није то моја ствар, или то ме не занима. Камење ће завикати, а зар ти да останеш нем и незаинтересован? (Св. Теодор Студит)